Reciklaža plastike

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Plastični proizvodi se nakon upotrebe ne raspadaju u zemlji, tj. raspadaju se nakon jako dugog vremena (preko 100 godina). Problem otpadne plastike je zauzimanje velikog zapreminskog prostora na deponijama. Reciklažom otpadne plastike se doprinosi smanjenju potrošnje električne energije, a samim tim i smanjenju emisije štetnih gasova. U Srbiji se reciklira oko 10% plastičnog otpada.

Oznake plastike su:

1.PET ili PETE ( polietilentereftalat) – flaše od sokova, piva, vode, ambalaže za hranu...
2.PE-HD ili HDPE ( polietilen visoke gustine) – boce za kućnu hemiju, razni kanisteri i burad, flaše od šampona, gajbe od piva i vina, zatvarači za plastične flaše...
3.PVC ili V ( polivinilhlorid) – vrata i prozori, lajsne, kanalizacione cevi, izolacije kablova, boce za hemiju...
4.PE-LD ili LDPE ( polietilen niske gustine) – razne boce, omoti od najlona za pakovanje flaša od sokova i piva...
5.PP ( polipropilen) – kućna plastika (stolovi, stolice, fangle, kutije, kante...), palete...
6.PS ( polistiren) – tanjiri i tacne za jednokratnu upotrebu, delovi kućišta kućne tehnike, kutije za diskove...
7.Ostala plastika ( ABS, PA itd.) - kućišta kompjutera, delovi u autoindustriji...

 

Proces reciklaže plastike je jednostavan. Plastični proizvod se pere i reže na male komadiće. Ukoliko su izmešane različite vrste plastike, odlaže se u kontejner za flotaciju, gde se druge vrste plastike odvajaju iz procesa. Plastični komadići se suše u sušlici i smeštaju u mlin, gde se zagrejavaju i melju. Tako samljevena plastika se pregleda da bi se odvojili kontaminanti, te se nakon toga formira u niti. Ove plastične niti se hlade u vodi i režu u palete da bi se dostavile proizvođačima za proizvodnju novih plastičnih proizvoda.